• Overa semestra i upis godine
• Mirovanje prava studenta
• Obnova godine

• Apsolventi
• Ubrzano studiranje
• Ispiti
• Diplomski ispit

Studenti su dužni da pohađaju nastavu i ispunjavaju druge obaveze utvrđene Nastavnim planom, programom i Statutom.

Overa semestra i upis godine

Studentu može biti overen 1, 2 i 3. semestar posle izvršenih obaveza utvrđenih Statutom, što mu potvrđuju predmetni nastavnici i saradnici svojim potpisom u indeksu. Pored navedenih uslova, uslov za overu IV semestra su i svi položeni ispiti iz prve godine studija a V semestra položeni svi ispiti iz druge godine studija.
Studentu može biti overen semestar i bez potpisa ako urednom dokumentacijom dokaže da je bio sprečen da prisustvuje nastavi i vežbama iz pojedinih predmeta, s tim što odsustvo ne može da bude duže od 1/3 predviđenog fonda časova u semestru. Na osnovu tako overenog semestra student stiče pravo polaganja svih ispita iz semestra. Rešenje o overi semestra donosi direktor Škole.

Mirovanje prava studenta

Studentu koji je za vreme studija upućen na odsluženje vojnog roka ili drugu službu na poziv državnog organa, koji je zbog bolesti odsustvovao najmanje jedan semestar i studentu roditelju deteta do godinu dana života miruju prava i obaveze po osnovu studija.
Studentkinji za vreme trudnoće miruju prava i obaveze po osnovu studija u skladu sa Zakonom.
Student kome miruju prava i obaveze može polagati ispite iz nastavnih predmeta za koje je ispunio predispitne obaveze.

	Vrh strane

Obnova godine

Student čije se obrazovanje finansira iz budžeta Republike može samo jednom da ponovi godinu studija.
Ukoliko u ponovljenoj godini studija student ne ispuni uslov za upis u narednu godinu može nastaviti studije s tim što sam plaća školarinu.

Student koji plaća školarinu može upisati drugu godinu studija uz finansiranje iz budžeta ako ispuni Statutom predviđene uslove upisa druge godine, s tim što je dužan da prvu godinu studija položi u roku.
Prelazak sa samofinansiranja na finansiranje iz budžeta na prvoj godini studija može odobriti direktor, izuzetno radi ostvarivanja prava na stipendiju.

Student može da upiše drugu godinu studja sa dva nepoložena ispita.
Student može da upiše V semestar sa bilo koja dva nepoložena ispita.
Student ne može da prenese u drugu godinu studija ispite iz Matematike I i Osnova elektrotehnike I.
Student koji upiše drugu godinu u smislu prethodnog stava ne može da polaže ispite iz druge godine dok ne položi zaostale ispite iz predmeta prve godine.

	Vrh strane

Apsolventi

Student koji ispuni sve predispitne obaveze u poslednjoj godini studija stiče svojstvo apsolventa.
Svojstvo apsolventa prestaje poslednjeg dana u mesecu u kome je student diplomirao, a najkasnije šest meseci od sticanja svojstva apsolventa, posle čega prestaju sva prava i obaveze po osnovu studija, osim prava na polaganje ispita.

	Vrh strane

Ubrzano studiranje

Student koji u prvoj godini postigne na ispitima prosečnu ocenu najmanje 8,5 (osam i po) ima pravo da završi studije pre roka utvrđenog nastavnim planom.
Pravo iz stava 1 ovog člana student ostvaruje na lični zahtev. Student stiče pravo polaganja svih ispita iz druge godine studija u prvom narednom ispitnom roku.
Student može da koristi pravo iz stava 1 ovog člana ako je podneo zahtev za ostvarivanje tog prava zaključno sa 31. oktobrom u godini u kojoj je upisao drugu godinu.
Studentu koji ispuni zahtev iz stava 1 ovog člana direktor određuje mentora iz reda nastavnika.

	Vrh strane

Ispiti

Provera savladanosti programskog sadržaja iz svakog predmeta utvrđenog nastavnim planom ocenjuje se na ispitu.
Ispiti se polažu pismeno, usmeno ili pismeno i usmeno. Način polaganja ispita utvrđuje se nastavnim programom.
Ispit je javan i polaže se pred predmetnim nastavnikom, odnosno ispitnom komisijom.
Uspeh na ispitu izražava se ocenama od 6 (šest) do 10 (deset), a nedovoljan uspeh ocenom 5 (nije položio). Nedovoljna ocena se ne upisuje u indeks.
Ocena s ispita upisuje se u zapisnik o polaganju ispita i studentsku knjižicu-indeks. Student može tri puta polagati ispit iz istog nastavnog predmeta pred predmetnim nastavnikom, a svaki naredni put taj ispit polaže pred ispitnom komisijom.
Student koji polaže ispit pred ispitnom komisijom plaća troškove polaganja ispita.
U slučajevima kada se ispit polaže i pismeno i usmeno položeni deo pismenog ispita omogućava studentu polaganje usmenog dela ispita najviše tri puta i to u tri uzastopna ispitna roka, uključujući i ispitni rok u kome je položen i pismeni deo ispita.
Ukoliko ni posle tri pokušaja ne položi usmeni deo ispita student ispit polaže u celosti. Student može podneti prigovor na ocenu dobijenu na ispitu ukoliko smatra da ispit nije obavljen u skladu sa Zakonom i Statutom u roku od tri dana od završenog ispita. Direktor razmatra prigovor i u roku od pet dana donosi rešenje o prigovoru. Student ima pravo žalbe na doneto rešenje Upravnom odboru Škole u roku od osam dana .
Ponovljeni ispit obavlja se komisijski. Rešenje o imenovanju komisije donosi direktor. Student ima pravo da poništi pozitivnu ocenu koju je dobio na ispitu.
Na ponovnom polaganju student može dobiti i negativnu ocenu.

U Školi postoje sledeći ispitni rokovi:

• Junski ispitni rok koji traje od 1. do 30. u mesecu.
• Septembarski ispitni rok koji traje od 1. do 30. u mesecu.
• Oktobarski ispitni rok koji traje od 1. do 20. u mesecu.
• Januarsko-februarski ispitni rok koji traje od 16. januara do 15. februara.
• Aprilski ispitni rok koji traje od 1. do 15. u mesecu.
• Apsolventski ispitni rok. Apsolventi mogu polagati ispite svakog meseca osim u julu i avgustu. Kada se organizuju redovni ispitni rokovi tada nema apsolventskih rokova. Apsolventski rokovi se održavaju od 20. do 30. u mesecu.

	Vrh strane

Diplomski ispit

Student stiče pravo da polaže diplomski ispit kada položi sve ispite predviđene Nastavnim planom sa mogučnošću da po sopstvenom izboru može polagati umesto jednog ispita sa svoga smera jedan ili dva ispita iz predmeta sa drugog smera sa istim brojem semestara.
Studenti sa smerova: Nove računarske tehnologije, Menadžment u elektrotehnici i Audio i TV tehnologije stiču pravo polaganja diplomskog ispita nakon što polože ispite iz svih obaveznih predmeta i izborne predmete, s tim što su u obavezi da imaju najmanje 16 bodova iz izbornih predmeta.
Diplomski ispit sastoji se od izrade i odbrane rada.
Teme za diplomski ispit određuje Nastavno veće.
Pravilnikom o polaganju diplomskog ispita bliže se reguliše način polaganja. Student koji položi sve propisane ispite i diplomski ispit stiče više obrazovanje elektrotehničke struke i stručni naziv: inženjer elektrotehnike naznačenog smera.